This week
Zalutala sam na Milanov post pa dobila inspiraciju da pisem.This has been a rough week.Moja best friend se razbolela tako da sam ove nedelje camila u skoli sa neprevazidjenim balavcima u mom odeljenju.Razredna je kasnila na cas i kad je dosla upisala Mladena jer ga nije bilo.On onda upada i pocinje da histerise zasto ga je upisala i u sred njenog predavanja on sedne do mene(sta sam ja Bogu skrivila) i pozove njegove na mob i kaze im da smesta dodju u skolu jer ga je razredna iznervirala-a ona zena cuje ceo taj razgovor.Mislim,znajuci njega sve to je bio scenario kako bi on ispao velika faca.Ali,brate,ako se pravis da si nesto bar se pravi do kraja.Posle jedno 15 min.on vadi mob i zove mamicu da joj kaze da ipak ne dolazi,da se smirio-ali sada sapuce,da ga niko ne cuje jer je to sad blam(niko osim mene koja sedi do njega).Mislim,koji debilizam.Ali dobro,nije usamljen slucaj.Imamo mi takvih na kilo.Danas smo trcali tri kruga oko skole,i ja posle toga stala da se istezem a moje drugarice u glas da mi se deru da prekinem jer im nabijam komplekse zbog moje razgibanosti,mislim. . .Vozila sam bajs-tako obozavam da vozim bajs.Isla sam njime na engleski i posle se nasla sa tatom.On me zamoli da pricuvam njegov bajs dok on ode po neke lekove u Dom zdravlja.I tako ja ostanem ispred cuvajuci bicikle 10...20...30...40.....60 min.!!!!!Umrla sam od dosade,procitala sve moguce casopise koje sam imala u rancu dok na kraju nije prisla jedna zena i pitala me:'izvinite,koliko naplacujete cuvanje bicikli'- 'ma nista,besplatno je'-odgovorih.I tako nazalost ja moram da se odreknem dodeljenog mi hobija-skupljanja tepaljki,i idem u biznis cuvanja bicikli.Do skorog vidjenja...
SVE JE POCELO OVAKO
Kao sto vecina vas zna dobila sam poziv za zimski seminar u ISP koji je bio odrzan od 4-10 marta.Posto je 4. bio nedelja ja spakujem stvari u petak i u subotu ujutru zapalim za Beograd-kako bih se videla sa dragim mi rodjacima.Naravno,posto se dugo nismo videli,mama me natovari sa poklonima za tetku , tecu , ujku , ujnu...i izmedju ostalog,posto je mom malom bratu bas tada bio rodjendan,ona mu napravi jednu mnogo lepu cokoladnu tortu,zapakuje u kutiju i da mi zadatak da je u jednom komadu transportujem do lepe nam prestonice. . . . . autoput. . . . .naplatna rampa. . . .soliteri,buka,guzva-i,da stigla sam,a takodje i moj saputnik-tortica.I tako posle jos malo voznje ja stizem u tetkin stan pored Kaleniceve pijace,sva ponosna sto je paket ziv i zdrav.Posle uobicajene razmene ljubaznih reci i poljubaca ja odem do kupatila da operem ruke a kutiju ostavim na kuhinjskom stolu.I pazite sada,ja ulazim posle nepuna 2 minuta i zaticem nanu kako drzi kutiju okrenutu za 90 stepeni!I dok je ja onako zabezeknuto gledam ona ce:"A kako se otvara ova kutija?"Pa mislim,jadna torta je prezivela transport cak iz Nisa ali ne i moj odlazak do kupatila.Sva sreca , moja umesna ujna je izvrsila potrebne korekcije i ucinila da torta postane podnosljiva za gledanje. . . a bila je cokoladna. . . moja omiljena!Posle toga je usledila rodjendanska zurka gde sam bila prisiljena da gledam "Ghoust rider"(nije los).Upoznala sam jednu devojcicu koja mi se jako svidela.Super smo se slozile,imale smo dosta zajednickih tema za razgovor , mada iskreno mislim da ce buducem razvoju naseg prijateljstva malo zasmetati sto ona ima pet godina i jos uvek nema prednje zubice.Petnica.Ok-koje sam ja to slike skidala sa neta?Zesce sam se zeznula,nemam pojma kako ali ja sam na netu nasla slike necega sto sam tek 4.marta shvatila da nema veze sa Petnicom.Naravno u busu sam vec upoznala gomilu ljudi,jedna cura se ispostavilo i da ce mi biti saradnik(Tijana).Bila sam u sobi sa Jelenom,Smiljanom(sad ih znam dvee!!),Marijanom,Jelenom i Jelenom.Da imali smo mali milion Jelena tako da je bila fora,dok nismo dobili kartice,ako neznas kako se zove kazi Jelena i imas 50% da ubodes.Kasnije sam iz prakticnih razloga presla u sobu sa Snezom i jednom od Jelena.U sustini,spavali smo gde i kada smo stigli.Fenomenalna predavanja,super hrana,frka oko seminarskog , zezanje i setnja. . .Mladi saradnik.Studira trecu godinu molekularne biologije u Beogradu,opsednut otrovima-kidali smo se od njega sve vreme.Da ga samo vidite kako simulira paralizu posle uzimanja otrova-koma!!A bio je najsrecniji kad su mu javili sa Instituta da je posle tri nedelje uspeo da sintetise cist protein iz semene klice!A imali smo i jednog koji lici na Kolina Pharela. . .Zadnje vece zurka,hemicara naravno nema,mi smo bili sa elektroncima(ima bas cool likova),iskakali smo se,igrali mafije i na kraju smo drugarice i ja zaglavile sa dvojicom njih u sobi-cisto radi price.Slatki momci,iz Obrenovca(gde inace ne postoji porodiliste ako niste znali!?!),super smo se zezali ali ja sam se , otprilike negde kada sam saznala da su '91 godiste,uspavala. . .da bih ustala posle sat i po i spremala se za tuzan hajducki rastanak.Slede oprastanja,suzne oci i povratak u realnost-SUTRA IMAM PISMENI IZ NEMACKOG.P.S.-ovo je bilo na brzinu da me ne biste skalpirali kada se vidimo,a kada se setim jos nekih detalja dopunicu.Inace,Majin komentar je bio presudan da napisem novi post:o)
